Da li je neko znao da kiša pada samo iz oblaka debljih od 700 metara?! Kad prebaci na 701 metar, kiša počinje. A da ti oblaci imaju i svoja divovska imena koja niko normalan ne može da upamti i zovu se “nimbostratusi” i “kumulonimbusi”. Zvuči gotovo uvredljivo za naše osetljive uši. Takođe, neko veoma učen, uspeo je da izmeri da kišna kap pada kroz vazduh brzinom od čak 3 metra u sekundi. A verovatno istom prilikom, uspeo je da uporedi razne kišne kapi, pa je zaključio da najkrupnija moguća kišna kap ima prečnik od 7 milimetara, a najsitnija samo pola milimetra. Ima nečega pomalo šašavog u tom tako konkretnom bavljenju kišom. Mislim, zamislite samo te dane koje su naučnici provodili mereći prečnike kišnih kapi. ..Zvuči kao čista umetnost.

Čista romantika

A, u stvari, kiša i jeste jedna od najpopularnijih prirodnih pojava u umetničkim krugovima, za naučne nemamo toliko dokaza. Njena reputacija u filmovima, pesmama, atmosfera koja bi imala potpuno drugi ukus i boju da kiša nije rondala, pljuštala ili rominjala, fotografije pokisle dece, zaljubljenih ili nezaljubljenih parova, poljubaca, golih žena i dalekih predela… sve to, a i mnogo više od toga, uvećava važnost njene uloge u našim običnim životima.
Poklonite minut ovom spot koji se osvrće kišu u filmovima pod imenom “Tribute to Rain in Film”. O tome pričamo.

LINK DO SPOTA: Tribute to Rain in Film

Čekajući kišu

Čak i ako niste umetnička duša i nekako uspeva da vas omaši poetično-romantični uticaj kiše, onda vas možda animiraju njene mitske osobine i magijski obredi kojima je bila dozivana u minulim vekovima.
Taj ćudljivi slovenski bog gromovnik Perun koji kišu “daje” ili “uzima”, na najkonkretniji način remeteći život ljudi i osujećjući im planove vezane za hranu i tok života – nekada je imao prioritet nad svim ostalim Bogovima i svim ostalim verovanjima. Na potpuno različitim delovima planete (i Indijanci i ovi naši) ljudi su podnosili žrtve i pokušavali da se umile nekom svom Bogu moleći ga za koju kap kiše bez koje život kopni i nestaje u bukvalnom smislu.
Kada su na našim predelima ljudi primili hrišćanstvo, nisu u potpunosti odbacili kult boga Peruna, već su potom njegove moći pripisali Svetom Iliji.
Svi zamo za čuvene dodolske pesme o kojima smo nešto malo učili na časovima srpskog jezika još u osnovnoj školi. I negde kroz maglu, sećamo se dodola i obreda dozivanja kiše.
Isti takav obred postojao je i kod germanskih naroda, Slovena, Indijanaca, a postaojao je i u Africi. A temelji se na imitativnoj magiji koja se izvodi tako što se padanje kiše iz oblaka predstavlja prskanjem vode, a grmljavina udaranjem predmeta o posudu. U obredu su se koristile raznvrsne biljke i grančice određenog drveta za koje su ljudi verovali da ima magijsku moć. Naravno, koristila se i voda kako bi njenom upotrebom asocirali na kišu.

Srbijanske dodole

U našoj Srbiji, devojke koje su prizivale kišu bile su dodole. To su zapravo bile devojčice između osam i dvanaest godina, na pragu puberteta i nevine. U toku obreda bile su nage, a golo telo im se obmotavalo i prekrivalo raznim lišćem i cvećem. Na glavi dodola nosio se venac sačinjen od trava, žitarica, vinove loze i grančice hrasta koji je po indoevropskom verovanju drvo boga gromovnika. Na taj način devojčice su se potpuno preoblačile u bilje i postajale su deo prirode.
Dodola se kretala slobodno po selu zajedno sa devojkama koje je horski prate i pred svakim domaćinstvom obred se izvodio tako što ona peva stih po stih, a devojke uglas pripevavaju “oj dodo, oj dodole”. U toku pevanja, dodola igra i okreće se u krug, a nakon što otpeva pesmu, domaćica je poliva vodom.
Taj običaj prizivanja kiše napušten je polovinom XIX veka, dolaskom Turaka na Balkan. A razvijanjem društva u XX veku i masovnim migracijama ljudi iz sela u gradove, obred je gotovo išćezao.

Moderne dodole

Neki pamte da su se dodole ponovo prošetale pre dve godine centrom Niša. Taj događaj je bio ispraćen medijski iako nije bio posebno “organizovan”.
Po samom centru Niša, od Tvrđave, preko Obrenovićeve, pa do Kazanadžijskog sokačeta, prošetale su dodole, pevale su, igrale, a pratili su ih drugovi sa gitarama.
Ljudi su različito komentarisali, jedna žena je rekal da zna da su tako ranije devojke dozivale kišu, ali joj se ove savremen dodole baš sviđaju i zbog njih je ostala duže u gradu. Najinteresantnije je da su dodole uspele i da je sutradan kiša zaista i pala! O okupljanju dodola organizatorka Milica Vučković, učesnica, objasnila je da je putem Fejsbuka pozvala sve zainteresovane, verujući da se niko neće prijaviti. Ipak, čim je videla da se društvo okuplja, izašli su na ulicu. Drug s gitarom je dodao da su im njih dvojica s gitarama podrška, a da je puno devojaka bilo iz hora “Branko” iz muzičke škole i da su se svi vrlo brzo pronašli kao i da se dobro zabavljaju.

LINK DO SPOTA: Vrelo – Oj dodole, mili bože

A vi, kako ste?

Najpraktičnijom stranom kiše bavimo se svi, bez obzira na senzibilitet. Svima nam je potreban kišobran, adekvatna obuća i razuman plan koji će vreme koje provodimo na ulici dok kiša pada svesti na minimum.
Poznato je da u danima velikih psiholoških tenzija kiša postaje “prokleta” isto onoliko koliko je bila “sveta” u vekovima pre.
Kada se planovi lepih događaja kao što su venčanja ili rođendani na otvorenom pomeraju ili otkažu zbog Njenog Veličanstva Kiše – svi se osećaju bespomoćno iznervirani, a naročito ukoliko je to prouzrokovalo i novčani gubitak.
Kada napokon operete prozore u kući ili auto, a kiša sutradan padne – imate osećaj kao da ste predmet neke nonšarlantne sprdnje.
Kada danima nosite kišobran jer su metorolozi najavili kišu, a onda ga napokon ostavite kod kuće jer kiše nema ni od korova, budite uvereni da ćete završiti mokri kao miš, ubeđeni da se oblak s kišom fiksirao samo iznad vaše glave kao u nekom smešnom crtaću.

A kako godine odmiču, pojavljivanje kiše se odražava i na vaše zdravlje, pa znate da će se vreme menjati zbog raznih bolova koji vam svojim sevanjem najavljuju padavine. Nije naročito prijatno, ali je zgodno i na kraju je i vrlo prirodno jer smo i mi deo činjenja Majke Prirode pa je povezanost podrazumevajuća.
U toj čitavoj ekipi vremenskih nepogoda – kiša je, osim u ekstremnim slučajevima, jedan prihvatljiv element koji svojim prisustvom značajno doprinosi doživljaju naših dana ili naših događaja.
Na primer, nije naučno dokazano, ali je sasvim evidentno, tuga se podnosi lakše i prirodnije ukoliko napolju ronda dosadna kiša bez namere da stane. Na tu temu je toliko umetnika zablistalo kada je reč o kišnoj temi.
Kada ste udavljeni u neraspoloženju, a zaglavljeni u idiličnom, sunčanom danu, okruženi magnolijama i zelenilom – praktično se ne rimujete sa stvarnošću i zbog toga se osećate još lošije, ako je to u tom trenutku uopšte moguće. Tada vam može pomoći aktiviranje sajta RainyMood, probajte.
U ovim aprilskim danima kada smo svi željni sunca i lepog vremena, kiša ili bog Perun lično, komplikuju nam organizaciju i remete lepotu neradnih dana i raspusta.
Ova priča o kiši nema “bogznakakav” zaključak jer je kiša tema večnija od svih nas. Odluka da je prihvatimo i prestanemo da joj se opiremo može da nam donese olakšanje.
Promena fokusa na biranje kišobrana ili šarenih gumenih čizmi, a biranje kabanica i da ne pominjemo…inspiriše na neki novi tekst i neku novu temu…što i nije loše jer napolju kiša ne prestaje da pada već dva dana…

LINK DO SPOTA: Singing In The Rain

PS. U duhu ove teme, obavezno pročitajte sjajan tekst:  KIŠOBRAN – Olje Broćić u rubrici “Vreme uživanja” časopisa VREME.

Napisala: Slučajno Domaćica