Nepregledni predeli nestaju u mom pogledu, ustupajući mesto sledećim selima, poljima livadama, brežuljcima.
Dok se te slike utapaju u dva beskrajna duboka grotla mojih očiju, negde kroz kosti lobanje, traže moju dušu, plivaju do nje i hrane je. Osećanje radosti. Putujem.
Putovanje…nije bitno gde. Taj osećaj dok sam u kolima i gledam kroz prozor u predele koji protiču kao reka pored mene me ispunjavaju i čine srećnom.
U pokretu, u vožnji, mobilnim telefonom sam uhvatila trenutak. Sigurno ne najlepšu fotografiju, meni podsetnik, a vama možda ideju gde možete otići na dan ili dva za vikend.
Prolom Banja
Gde ćemo sutra? Deca su kod babe i dede, nema velikog pakovanja, vruće je u gradu.Gde nismo bili? Predlažem Đavolja varoš. Mihajlo, muž, dodaje Prolom banja, to je odmah jedno pored drugog, ima bazen, lekovit je ,taman da se rashladimo.
Vozimo se, nije mi bitno, ni kada stižemo, ni gde ćemo odsesti uživam u putovanju u vožnji, gledanju kroz prozor, upoznavanju delova Srbije, otkrivanju njenih lepota.
Stigli smo!
Smestili smo se u Hotel Radan.To je banjski, veliki hotel. Kada smo ušli u sobu muž je rekao: “Malo je soc”.
Meni je svejdno. Naprotiv. U hotelu sam našeg detinjstva-mog, tvog. Nema tu zvezdica, samo ako bi u zvezdice računala bezbroj fleka po bež etisonu u sobi. Ima ih toliko da bi mogli da konkurišu jednom letnjem nebu prepunom zvezda. Ne smeta mi. Činjenica je da smo u našoj sobi, posteljina je bela, ispeglana, čista,peškiri, takođe, jastuci su udobni, otvorena terasa, svež vazduh. Kada bi mogao da se puni u bočice, kao prolom voda, i vazduh bi poneli sa sobom. Ubrzo bi se razgrabio u radnjama i tražila bočica više.
Kada kažem hotelu našeg detinjstva, mislim na brojne ekskurzije i hotele sa tim etisonima, ćebadima,kupatilima, hodnicima prekrivenim etisonima. Zato mi je i prijatno.
Odmah smo otišli na bazen. Nas dvoje i stotinu drugih ljudi u toplom bazenu došlih da se rashlade na 40 stepeni.
Voda je čista, kupatila, tuš kabine, svlačionice. Sve se to održavaju vredne žene džogerima u toku dana.
Kafić sa niskim cenama (80 dinara kafa, 45 dinara kugla sladoleda, veliko pivo 150, malo 100 dinara, kolač 150 dianra) i ljubazni konobari. Pivo je domaće, napravljeno od vode iz Prolom banje.
Travnjak uredno se šiša. Pokošena trava se pakuje u velike kese i odnosi. Izleti, zabava za goste hotela, takmičenje u pikadu i šahu.
U hodniku hotela, na klupi u parku babe i dede igraju karte, mladi u razgovoru. To me je podsetilo na moju babu i dedu koji su nas preko kartanja naučili da računamo mnogo pre nego se učitelj pojavio.
U hotelu posle večere čuje se muzika na klavijaturi.
Restran preko puta na rečici se zatvara već u 20h, te je jedina zabava hotelska ponuda ili šetnja preko mosta, do crkve, pa kroz šumu do vidikovca.
Putovanje ne mora da bude ni daleko ni skupo.
Odlučite samo gde i sa kim.
Želim vam srećan put.
