Ego, naš verni pratilac. Koliko nam koristi? Da li nam odmaže?
Verujem da ste bili u situaciji da nešto uradite i da sami budete svesni da to nije dobro, niti prihvatljivo, a da zbog ega nećete da odstupite od toga.
Kako ste se tada osećali? Sigurno ne baš sjajno.
Ipak, mnogi od nas nisu ni svesni svog ega, jer je velik kao kuća. I tako, idući kroz život, kao puž sa svojom kućicom, gube prijatelje i saradnike, tražeći krivca u drugome, ne shvatajući da žive sami u svojoj gordosti.
I dok pišem ove redove, pitam se koliko sam se puta odricala svog ega.
Prvo čega se sećam (ili prvo što mi pada na pamet) je kada sam ostala bez posla, posle treće trudnoće.
Jednog dana budem pozvana kod direktora u kancelariju. Sa samim otvaranjem vrata, osetila se neka hladnoća. Videla sam da nešto nije kako treba. Otkaz.
Ostalo je prošlost.
Zbog ega nisam pregovarala, niti razgovarala, samo sam odšetala. Sa egom, ali slomljenim srcem. Bilo mi je teško.
Sada, volim da kažem da sam ostavila svoj prošli život i lepršavim koracima ušetala u moj život. Život koji mi je bio oduvek namenjen.
Posle prvog šoka i razgovora sa svojim egom, shvatila sam koliko sam im bila zahvalna.
Shvatila sam da ništa ne posedujemo, ni posao, ni status koji on donosi, niti pripadnost tom kolektivu, već samo sebe samog.
Sećam se da me je muž ohrabrivao da ću naći drugi posao, deca su bila mala, nisu shvatala mamina previranja.
Svaki put kada sam trebala da pošaljem CV za neko novo zaposlenje, novu firmu i kancelariju, imala sam nelagodu u stomaku, koju nisam razumela. Sada znam da mi se moja intuicija obraćala i govorila. Samo ja to tada nisam znala. Nisam bila svesna tog unutrašnjeg, već spoljašnjeg uhodanog sveta, škola, fakultet, diploma, posao.
Sve je to sada prošlost.
Sada imam svoj pilates studio, koji se zove Like pilates. U ušuškanom delu grada, u toplom, Suncem okupanom prostoru, punom nasmejanih lica vežbača, radim posao koji sam oduvek želela. Ostvarenje mog dečjeg sna.
I da se vratim svom egu.
Drugi put sam se odricala svog ega kada sam svoju titulu diplomiranog ekonomiste zamenila pilates instruktorom.
Kada bi me pitali šta radim, rekla bih da radim kao pilates instruktor, ali da sam diplomirani ekonomista. Shvatila sam da mi je teško da se odreknem diplome ekonomskog fakulteta.
Kao da se pravdam da nisam “samo“ pilates instruktor, koji je pogledao nekoliko youtube videa o pilatesa i postao to što jeste.
Kasnije, kroz rad na sebi, nije ni važno da li se predstavljam kao dipl. ekonomista, NLP Master ili life couch.
Znam da radim ono što volim, uživam u tome, i što je još lepše, istovremeno pomažem mojim dragim vežbačima.
Sad, kada kažem da imam svoj pilates studio, i ako pomenem ekonomskI fakultet, kažem to kao motiv ljudima da mogu da promene svoj život u pravcu koji žele. Nije jednostavno, ali je moguće uz upornost i istrajnost. Samo je važno da znaju da li je to zaista ono što žele, jer je za stizanje do cilja potrebno mnogo rada, pa čak i kada vam se učini da ne ide po planu.
Treći put ostavljam svoj ego po strani kada sam sa svojim pilates polaznicima.
To je, takoreći, svakodnevno! I to radim sa radošću!
Shvatila sam da pred svaki izlazak pred grupu, ili pojedinačnog vežbača, ti ostavljaš svoj ego, i njega ili njih, stavljaš u prvi plan.
Ti si tu da vidiš i čuješ njihove potrebe. Osluškuješ njihove pokrete, kao i disanje, koje je veoma važan deo procesa vežbanja.
Kada dođu, uglavnom kažu da žele da se zategnu, smršaju ili da otklone bolove leđa, ramena ili kolena.
Kada budu upitani kako im se dopada, kako se osećaju, koji su im prvi utisci, uglavnom kažu da se bolje osećaju, da imaju više energije, da mnogo više stvari obave u toku dana, jer su produktivniji, da bolje spavaju, a posle dve nedelje kažu da vide da su zategnutiji, dok bolovi u leđima već posle dva-tri časa iščeznu.
U grupi od toliko ljudi, toliko različitih senzibiliteta i potreba, na meni je, kao i na svakom kvalitetnom pilates instruktoru, da prepoznam sve to, i mada svi oni rade iste vežbe, na nama je da pokažemo adekvatnu modifikaciju određenom vežbaču, da uputimo pravu reč drugom vežbaču.
Volim da kažem da je Like Pilates sistem vežbanja – spoj pilatesa i NLP veština. Prepoznavanje ko je vizuelan ili kinestetički i auditivan tip, i pravim rečima im se obratiti i motivisati ih.
Izaći iz svog ega, to je posao pilates instruktora ili bilo kog dobrog trenera. Mada bude dana kada bih volela da vežbam samo za sebe, kada stanem na mesto lidera grupe, ego ostaje van studija. Tu sam da im pokažem vežbu, ali i da ih izazovem da urade više, da ih podržim da oni to mogu, da nađem način da svakog motivišem na adekvatan način.
I što je najbitnije – da istraju, da budu disciplinovani da dolaze i dođu do željenog rezultata. To je možda najteži deo priče.
Kod pilates instruktora, cilj je da pusti svoj ego, ali da kod vežbača probudi svest o sebi. Da kroz pilates principe oslušne sebe, da čuje i vidi svoje telo i spolja i iznutra.
Razvijamo koncentraciju, kontrolu i preciznost pokreta, kontinuiranost i fluidnost, disanje, centriranje, svesnost svog unutrašnjeg bića, i naravno, sve to u neutralnom položaju, koji je specifičan za pilates sistem vežbanja.
Kada vežbač integriše ove principe pilatesa, postaje mnogo zadovoljnije i srećnije biće, znajući da se nosi sa svojim egom, jer koliko ego može da odmaže, on je deo naše ličnosti i treba da nam pravi društvo idući sa nama kroz život.
TEKST: Nađa Hadžistević objavljen na Web prezentaciji E-GO
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
