Naša učiteljica. Kažem naša jer je i naše roditelje osvojila svojom toplinom. Od nje smo videli da ona narodna,  “Lepa reč i gvozdena vrata otvara”, zaista vredi.
Posebna u svemu, a iznad svega po blagosti kojom je decu naučila poslušnosti, odgovornosti, marljivošću, razgovoru, drugarstvu, negujući njihovu jedinstvenost i gradeći duh razreda.

To je ućiteljica Mira.
Kako joj to sve polazi za rukom ne znam.

Deca su je zavolela, i htela su da joj u znak zahvalnosti poklone nešto trajno.
Ideja je bila da joj poklone šumu, tj. da koliko đaka toliko i sadnica bude. Kako sada nije vreme za sađenje, ućiteljica je dobila jedan prelepi  crvenoliki jasen posvećeno njoj da je svaka grana i  list na njoj  seća na Janu, Anu, Miu, Jelenu, Mihajla, Iliju,….