Tag

Featured

Browsing

Volite da vežbate i da se družite.  Onda su grupni časovi vaš izbor.

vezbanje u malim grupama

Izabrali ste pilates kao vid rekreacije. Dolazite redovno, vidite promenu na svom telu; ono postaje zategnutije, a obline baš onakve kakve vi želite.
Razmišljate kako je upravo to što ste hteli.
Kada se desi da preskočite čas biva vam posebno žao, ne samo zbog vežbanja, jer pored pilatesa koji vam je već ušao pod kožu, tamo ste stekli nova poznanstva i volite druženja koje se odvijaju u opuštenoj, ali profesionalnoj atmosferi u studiju. Spojili ste lepo sa korisnim.

5 prednosti vežbanja u maloj grupi:

1. Stalni nadzor instruktora i sigurnost da svaku vežbu radite ispravno.
2. Brži napredak koji proizilazi iz prethodnog.
3. Međusobna povezanost sa instruktorom, te vežbe su koncipirane kao da su samo za vas, ciljano osmišljene.
4. Dodatni podsticaj i motivacija od drugih vežbača.
5. Pripadnost svojoj pilates grupi.

Vi koji odavno vežbate znate o čemu govorim. Dolazite kući s posla, tek toliko da se javite ukućanima, presvučete i žurite na vašu rekreaciju. Idete na pilates. Ne na bilo koji, već na svoj pilates, u vaš omiljeni studio, kod vašeg instruktora i sa svojom grupom.  Žurite da stignete koji minut pre i da vidite ostale vežbače i kada počne čas da se posvetite sebi u potpunosti.
Vi znate, i kakav god da vam je bio dan, da ćete se posle tog časa osećati sjajno!
Puni smo energije, osećamo lakoću, elan, ali isto tako imamo bolji san.
Ukoliko smo vežbali ujutru, čini nam se da sve možemo i da mnogo više stvari obavimo u tom danu.

I za kraj, ​kada je grupa  u pitanju, energija grupe to umnožava i ona je ta  koja nas pored instruktora vodi napred.

Nadja Hadžistević sa grupom iz Južne Koreje.

Slikano u LIKE PILATES studiju.

Fotograf: Snežana Jovović

MOTR ( more than roller), jeste sjajna inovacija u svetu pilatesa. Sprava koja je spojila vežbe klasičnog, izvornog pilatesa i kardio segment.

Poštujući osnovne pilates principe šta sve postižemo:
– jačamo core: kako smo stalno u izazovu od strane valjka, koji je osnov MOTR-a, jer ili stojimo na neravnoj obloj površini ili ležimo na njoj, neophodno je da dublje angažujemo mišiće stomaka kako bi smo ostali na spravi. Time mišići rade neuporedivo više nego ako smo na ravnoj površini, na podu ili strunjači.
-izazivamo ravnotežu; jačamo i poboljšavamo balans time što smo na neravnom valjku, ali isto tako što mnoge vežbe izvodimo na jednoj nozi.
-radimo na snazi
-povećavamo izdržljivost
-unapređujemo agilnost

Sve to možemo uraditi puta 3 odnosna pod 3 različita opterećenja.

Jedna od prednsoti MOTR da na njemu možete uraditi mnoge vežbe kao i na Reformeru. Naravno ne menja Reformer.
Druga je, da ga možete nositi sa sobom i vežbati gde god poželite npr. kod vašeg klijenta.

Ukoliko želite da vidite o čemu pričam možete doći do LIKE Pilates studija.
Možda vas MOTR očara poput mene.
Čim sam videla na Balanced body sajtu MOTR prezentaciju, odmah sam znala da na prvoj sledećoj edukaciju ću ja biti tamo. Jednostavno su me osvojile sve mogućnosti koje nudi ova fantastična i lako nosiva sprava.

Slike: Vladimir Živojinović i Snežana Jovović

Susret sa Birminghamom  posle 15 godina. Osećanje ushićenja i sreće. Kao da uporedo šeta sa mnom jedna mlađa Nađa, koja me vodi istim onim ulicama, radnjama, pabovima  od ranije. Besprekorna tišina grada u kasno popodne pojačava moje unutrašnje komešanje.
Čudno, radni je dan. Gde su svi ti ljudi? Sećam se gužve u gradu i velike strukturne mešavine ljudi.  Mislim na belopute i plave engleze, zatim tamnopute crnce, takođe britance, zvuk džeza koji dolazi iz centralne Nove ulice.Takođe i melezi, azijati, indijaci i pakistanci, čije su žene u dugačkim i raznobojnim haljinama privlačile moju pažnju. Došavši prvi put u Birmingham sve mi je to bilo izuzetno zanimljivo. Posmatrala sam svet oko sebe radujući se što sam sada deo njega. Želela sam da upoznam sve te različite kulture.

Jedna sporedna ulica u centru

Ukratko o Birminghamu

Birmingham je drugi grad po veličini u Engleskoj. Broji milion stanovnika. Veliki  je industrijski  centar. Čuveni Jaguar se proizvodi u ovom gradu.
Takođe najpoznatija engleska čokolada marke Cardaby, se proizvodi u Birminghamu. Ekonomski gledano, on je drugi najveći grad po društvenom bruto proizvodu.
Birmingham je poznat kao veliki  Univerzitetski centar. Takođe druge kulturne institucije kao Gradski simfonijski orkestar, Gradska opera, Pozorište, Gradska biblioteka i dr.
Zanimljivost koja se odnosi na gradsku biblioteku, jeste da je najveća biblioteka u Velikoj Britaniji,  kao i najveći javni kulturni prostor u Evropi. Otvorena je 2013. i pored kulturnog aspekta, ima veliki turistički priliv novca u gradsku kasu zbog svog monumentalnog i modernog arhitektonskog rešenja.

Srpska zajednica u Birminghamu

U Birminghamu postoji velika srpska zajednica koja je došla u periodu drugog svetskog rata. Dobili su komad zemljišta u prelepom zelnom delu grada, Bournvil gde su i 1968. sagradili srpsku pravoslavnu crkvu u vizantijskom stilu gradnje. Posvećena je sv. Lazaru, te je nazvana Lazarica.  Zanimljiv podatak jeste da je većina materijala donet iz Srbije.
Postoji i parohijski dom gde se potomci prvih doseljenika druže, trudeći se da ne zaborave srpski jezik.
Radujem se što ću ovoga septembra imati priliku da Beograd predstavim jednoj mladoj ženi  Smilji, koja  će po prvi put doći u Srbiju.

Šetnja

Kraljevska fontana i u pozadini gradska skupština
Zar je sve zatvoreno?
Nema kupovine, samo poziranja.
Čuveni Britanski Taxi

U samom grada, taman iza  gradske skupštine, pozorišta i biblioteke, nailazimo na deo Birminghama na vodi tj. kanala, koji su se u prošlosti koristili za transport robe. Sada je to mesto restorana, barova i turista.

Malo umetnosti
Za kraj pab i pivo!

Fotografije: Rašo C.

Odavno nisam bila srećna kao poslednjih dana ovog januara. Budeći se ujutru, pogled mi je leteo ka plavičastom nebu. Isčekivala sam sletanje dva aviona sa kojima će stići moje mlađe sestre. Prva misao mi je bila na njih dve i da ćemo se okupiti. Budilo mi je osećanje sreće i ljubavi.

Nije da ja nemam razloga za sreću. Radujem se svakom novom danu, i onom sunčanom, a i onom tmurnom i kišovitom. Tananom dečijem glasu, čak i kad me stotinu puta za jednu te istu stvar pita. Najradije bih rekla: dosta, imaš tatu, imaš dedu, pusti mene na miru da i ja imam svoga hira… I još mnogo toga ima što mi u toku dana kaže da je život lep, ako ga gledaš pravim očima.

Ipak, kada su moje sestre odlučile da dođu i da posle četri godine budemo svi zajedno na porodičnoj, roditaljskoj krsnoj slavi Sveti Sava, srce mi je bilo puno. Okruglo, treperavo, isijavalo je.

Ta ljubav ka sestrama i roditeljima, koju ponesemo iz roditeljskog doma, nas prati i odredi za ceo život. Daje nam boje kojima mi vidimo i bojimo svet. To naše porodično gnezdo i njegove tople ili hladne boje crtaju oblike i senke naših novih porodičnih gnezda. Kao tanka, kosa, prava linija kojima počinjemo da učimo da pišemo, a potom čitamo. Prenosimo te veze i niti na svoju decu.

Zamislila sam orah, i njegovo jezgro unutra i čvrstu koru koja ga čuva.To je porodično jezgro.

Četvrta godina otkucava kako je mama otišla, ali ipak, mislim da je sinoć bila srećna i spokojna kada nas je posmatrala, kao i tata koji se zajedno sa nama veselio. Okupile smo se nas četri i tata. Muzika i tamburica…

Došao je 27. januar, Sveti Sava, pristizali su rođaci i prijatelji. Posmatrala sam ih – osećaj zadovoljstva me preplavio, ne vidim se, ali znam, oči su mi sijale. Reči su bile suvišne.

Jedna od sestara mi reče: “Danas si posebno lepa”. Znam šta je razlog toga, pomislih u sebi.

Porodično jezgro jeste srž svega.