Tag

blog

Browsing

Master Pilates Instruktor Traning Drugi deo, koji se odnosi na Aparate tj. Kadilak, burence, stolicu ( wunda, combo i exo), spine corrector.

Ovoga puta edukacija je bila u Veneciji. Nas samo jedanestero. Deset Italijana i ja.
Osetila sam se privilegovanom što sam tu, u toj maloj odabranoj grupi.
Kao I prošli put, koji je bio u Sacramentu, predavanja su počinjala u 9h i trajala do 18h.
Svaki dan je počeo sa jednočasovnim vežbanjem, a onda smo prelazili na zadati plan i program tog dana. Kako nas je bilo malo, bilo je mnogo intenzivnije, mnogo više smo vežbali, i svako od nas je višestruko bio u ulozi pokazivača. Takođe, češće smo bili testirani.

​Kada se završila obuka, i kada smo dobili završni Norin komentar bila sam veoma ponosna na sebe. Imala sam osećaj ličnog postignuća. Osećaj sreće zbog uspeha, na koji te niko ne tera. Nisam dete, pa da me roditelji podsećaju, niti da sam zaposlena negde, pa da moram zbog nekog pravila.
Ovo je moja priča, moja želja, moje interesovanje I volja da svojim napretkom budem bolji instruktor, više pružim vežbačima.

U ovoj maloj intalijanskoj grupi sam dobila bonus edukaciju! Znate, onaj osećaj kada vam nastavnik ispredaje lekciju, a n akraju vam ispriča i neku priču. Možda mladima to nije jasno jer je sada sve dostupno na netu, ali ranije je to bilo zaista vredno.
Meni I sada jeste.

Vratila sam se kući, I razmišljala kako da to svoje iskustvo pretočim u priču i da vam dočaram koliko je to važno, koliko je veliko.
Možda vam sledeća priča približi važnost ove edukacije.
Vraćam se ja kući I pričam svom mužu o svemu tome, trudim se da on shvati kako se ja osećam ali vidim da nije kliknulo. .
Kažem mu, shvati nas ima mnogo pilates instruktora na celom svetu. Ima nas jako malo Master Plates instruktora. I ne samo što nas ima malo, već ima mnogo njih koji žele da budu, a ne mogu jer postoji neka procedura, pa posle nje, Nora, koja je glavna I odgovorna za Balanced Body edukaciju, izabere, odluči ko može da da bude Master Pilates Instructor I onda ides na dalje edukacije.
Znači, kao da sam polagala prijemni. Posle te pozicije jedino mogu jednog dana da budem Nora. Nora predaje 28 godina. Znaci za nekih 20 godina.
Tada sam videla da je razumeo koliko mi je važno.
I još jedna priča.
Doalzim na čas sa mojom dragom Snadrom posle Venecije.
Posle časa mi osmehom punog zadovoljstva kaže: Potpuno drugačiji čas!

Ozarenog srca sam otišla kući.

Volite da vežbate i da se družite.  Onda su grupni časovi vaš izbor.

vezbanje u malim grupama

Izabrali ste pilates kao vid rekreacije. Dolazite redovno, vidite promenu na svom telu; ono postaje zategnutije, a obline baš onakve kakve vi želite.
Razmišljate kako je upravo to što ste hteli.
Kada se desi da preskočite čas biva vam posebno žao, ne samo zbog vežbanja, jer pored pilatesa koji vam je već ušao pod kožu, tamo ste stekli nova poznanstva i volite druženja koje se odvijaju u opuštenoj, ali profesionalnoj atmosferi u studiju. Spojili ste lepo sa korisnim.

5 prednosti vežbanja u maloj grupi:

1. Stalni nadzor instruktora i sigurnost da svaku vežbu radite ispravno.
2. Brži napredak koji proizilazi iz prethodnog.
3. Međusobna povezanost sa instruktorom, te vežbe su koncipirane kao da su samo za vas, ciljano osmišljene.
4. Dodatni podsticaj i motivacija od drugih vežbača.
5. Pripadnost svojoj pilates grupi.

Vi koji odavno vežbate znate o čemu govorim. Dolazite kući s posla, tek toliko da se javite ukućanima, presvučete i žurite na vašu rekreaciju. Idete na pilates. Ne na bilo koji, već na svoj pilates, u vaš omiljeni studio, kod vašeg instruktora i sa svojom grupom.  Žurite da stignete koji minut pre i da vidite ostale vežbače i kada počne čas da se posvetite sebi u potpunosti.
Vi znate, i kakav god da vam je bio dan, da ćete se posle tog časa osećati sjajno!
Puni smo energije, osećamo lakoću, elan, ali isto tako imamo bolji san.
Ukoliko smo vežbali ujutru, čini nam se da sve možemo i da mnogo više stvari obavimo u tom danu.

I za kraj, ​kada je grupa  u pitanju, energija grupe to umnožava i ona je ta  koja nas pored instruktora vodi napred.

Nadja Hadžistević sa grupom iz Južne Koreje.

Slikano u LIKE PILATES studiju.

Fotograf: Snežana Jovović

Šta sadrži energo paket?

Pilates i reiki!

Zašto Energo pilates program?
Verujemo da ste i vi jedna od osoba kojoj je pored važnosti spoljašnjeg izgleda, jednako važno kako se oseća unutar sebe.

Da bi intezivirali učinak pilatesa koji sam po sebi jeste balans uma i tela, dodali smo reiki tehniku koja će pojačati protok energije u telu.

Radeći kao tim na polju ličnog razvoja verujemo da je svako od nas rođen da bude pobednik. Shodno tome, u cilju da vam budemo podrška na vašem ličnom putu rasta i razvoja osmislili smo program koji će vas dodatno osnažiti i energizovati, spremiti vaše telo i um da bude dovoljno jako i izdržljivo i u isto vreme relaksirano za sve vaše velike planove koji slede u Novoj Godini.

Kako?

Vi izaberite sami, individualni ili grupni pilates trening, na kom ćete pored pažljivo odabranih vežbi za oblikovanje tela, povećanje izdržljivosti i snage, gde s koncentrisnošću na svaki pokret, svesni ste vašeg unutrašnjeg bića.
Bonus i posebnost ovog programa jeste energetski Reiki tretmani za balansiranje rada unutrašnjih organa, pravilnu razmenu materije tečnosti u telu, mentalno balansiranje i opuštanje.

Šta dobijate energo paketima?

Istraživanja pokazuju, da najbolji rezultate u oblikovanju tela, povećanju mišićne mase, smanjenju masnih naslaga, osećanju relaksiranosti, snege i izdržljivosti daju kombinacije fizičkih, mentalnih i energetskih vežbi.
Naravno, i što bi naš narod rekao bušna kašika, a mi kažemo zdrava ishrana.
Ta tema ostaje za sledeći tekst.

Dnevnik postignuća

Treninzi su tako osmišljeni, a sada pod treningom podrazumevamo pilates + reiki na kraju meseca dobijate dnevnik postignuća. Šta ste i koliko ostvarili i koji nam je sledeći cilj.

Kada ste sve ovo pročitali, hoćete li da vas mi prijavljujemo ili sami da se upisujete?

Tekst: Milica Lalović Božić

MOTR ( more than roller), jeste sjajna inovacija u svetu pilatesa. Sprava koja je spojila vežbe klasičnog, izvornog pilatesa i kardio segment.

Poštujući osnovne pilates principe šta sve postižemo:
– jačamo core: kako smo stalno u izazovu od strane valjka, koji je osnov MOTR-a, jer ili stojimo na neravnoj obloj površini ili ležimo na njoj, neophodno je da dublje angažujemo mišiće stomaka kako bi smo ostali na spravi. Time mišići rade neuporedivo više nego ako smo na ravnoj površini, na podu ili strunjači.
-izazivamo ravnotežu; jačamo i poboljšavamo balans time što smo na neravnom valjku, ali isto tako što mnoge vežbe izvodimo na jednoj nozi.
-radimo na snazi
-povećavamo izdržljivost
-unapređujemo agilnost

Sve to možemo uraditi puta 3 odnosna pod 3 različita opterećenja.

Jedna od prednsoti MOTR da na njemu možete uraditi mnoge vežbe kao i na Reformeru. Naravno ne menja Reformer.
Druga je, da ga možete nositi sa sobom i vežbati gde god poželite npr. kod vašeg klijenta.

Ukoliko želite da vidite o čemu pričam možete doći do LIKE Pilates studija.
Možda vas MOTR očara poput mene.
Čim sam videla na Balanced body sajtu MOTR prezentaciju, odmah sam znala da na prvoj sledećoj edukaciju ću ja biti tamo. Jednostavno su me osvojile sve mogućnosti koje nudi ova fantastična i lako nosiva sprava.

Slike: Vladimir Živojinović i Snežana Jovović

Nepregledni predeli nestaju u mom pogledu, ustupajući mesto sledećim selima, poljima livadama, brežuljcima.

Dok se te slike utapaju u dva beskrajna duboka grotla mojih očiju, negde kroz kosti lobanje, traže moju dušu, plivaju do nje i hrane je. Osećanje radosti. Putujem.
Putovanje…nije bitno gde. Taj osećaj dok sam u kolima i gledam kroz prozor u predele koji protiču kao reka pored mene me ispunjavaju i čine srećnom.
U pokretu, u vožnji, mobilnim telefonom sam uhvatila trenutak. Sigurno ne najlepšu fotografiju, meni podsetnik, a vama možda ideju gde možete otići na dan ili dva za vikend.

Prolom Banja

Gde ćemo sutra? Deca su kod babe i dede, nema velikog pakovanja, vruće je u gradu.Gde nismo bili? Predlažem Đavolja varoš. Mihajlo, muž, dodaje Prolom banja, to je odmah jedno pored drugog, ima bazen, lekovit je ,taman da se rashladimo.

Vozimo se, nije mi bitno, ni kada stižemo, ni gde ćemo odsesti uživam u putovanju u vožnji, gledanju kroz prozor, upoznavanju delova Srbije, otkrivanju njenih lepota.

​Stigli smo!

Smestili smo se u Hotel Radan.To je banjski, veliki hotel.  Kada smo ušli u sobu muž je rekao: “Malo je soc”.
Meni je svejdno. Naprotiv. U hotelu sam našeg detinjstva-mog, tvog. Nema tu zvezdica, samo ako bi u zvezdice računala bezbroj fleka po bež etisonu u sobi. Ima ih toliko da bi mogli da konkurišu jednom letnjem nebu prepunom zvezda. Ne smeta mi. Činjenica je da smo u našoj sobi, posteljina je bela, ispeglana, čista,peškiri, takođe, jastuci su udobni, otvorena terasa, svež vazduh. Kada bi mogao da se puni u bočice, kao prolom voda, i vazduh bi poneli sa sobom. Ubrzo bi se razgrabio u radnjama i tražila bočica više.
Kada kažem hotelu našeg detinjstva, mislim na brojne ekskurzije i hotele sa tim etisonima, ćebadima,kupatilima, hodnicima prekrivenim etisonima.  Zato mi je i prijatno.

Odmah smo otišli na bazen. Nas dvoje i stotinu drugih ljudi u toplom bazenu došlih da se rashlade na 40 stepeni.
Voda je čista, kupatila, tuš kabine, svlačionice. Sve se to održavaju vredne žene džogerima u toku dana.
Kafić sa niskim cenama (80 dinara kafa, 45 dinara kugla sladoleda, veliko pivo 150, malo 100 dinara, kolač 150 dianra) i ljubazni konobari. Pivo je domaće, napravljeno od vode iz Prolom banje.
Travnjak uredno se šiša. Pokošena trava se pakuje u velike kese i odnosi. Izleti, zabava za goste hotela, takmičenje u pikadu i šahu.
U hodniku hotela, na klupi u parku babe i dede igraju karte, mladi u razgovoru. To me je podsetilo na moju babu i dedu koji su nas preko  kartanja naučili da računamo mnogo pre nego se učitelj pojavio.
U hotelu posle večere čuje se muzika na klavijaturi.

Restran preko puta na rečici se zatvara već u 20h, te je jedina zabava hotelska ponuda ili šetnja preko mosta,  do crkve, pa kroz šumu do vidikovca.

Putovanje ne mora da bude ni daleko ni skupo.
Odlučite samo gde i sa kim.

Želim vam srećan put.

Susret sa Birminghamom  posle 15 godina. Osećanje ushićenja i sreće. Kao da uporedo šeta sa mnom jedna mlađa Nađa, koja me vodi istim onim ulicama, radnjama, pabovima  od ranije. Besprekorna tišina grada u kasno popodne pojačava moje unutrašnje komešanje.
Čudno, radni je dan. Gde su svi ti ljudi? Sećam se gužve u gradu i velike strukturne mešavine ljudi.  Mislim na belopute i plave engleze, zatim tamnopute crnce, takođe britance, zvuk džeza koji dolazi iz centralne Nove ulice.Takođe i melezi, azijati, indijaci i pakistanci, čije su žene u dugačkim i raznobojnim haljinama privlačile moju pažnju. Došavši prvi put u Birmingham sve mi je to bilo izuzetno zanimljivo. Posmatrala sam svet oko sebe radujući se što sam sada deo njega. Želela sam da upoznam sve te različite kulture.

Jedna sporedna ulica u centru

Ukratko o Birminghamu

Birmingham je drugi grad po veličini u Engleskoj. Broji milion stanovnika. Veliki  je industrijski  centar. Čuveni Jaguar se proizvodi u ovom gradu.
Takođe najpoznatija engleska čokolada marke Cardaby, se proizvodi u Birminghamu. Ekonomski gledano, on je drugi najveći grad po društvenom bruto proizvodu.
Birmingham je poznat kao veliki  Univerzitetski centar. Takođe druge kulturne institucije kao Gradski simfonijski orkestar, Gradska opera, Pozorište, Gradska biblioteka i dr.
Zanimljivost koja se odnosi na gradsku biblioteku, jeste da je najveća biblioteka u Velikoj Britaniji,  kao i najveći javni kulturni prostor u Evropi. Otvorena je 2013. i pored kulturnog aspekta, ima veliki turistički priliv novca u gradsku kasu zbog svog monumentalnog i modernog arhitektonskog rešenja.

Srpska zajednica u Birminghamu

U Birminghamu postoji velika srpska zajednica koja je došla u periodu drugog svetskog rata. Dobili su komad zemljišta u prelepom zelnom delu grada, Bournvil gde su i 1968. sagradili srpsku pravoslavnu crkvu u vizantijskom stilu gradnje. Posvećena je sv. Lazaru, te je nazvana Lazarica.  Zanimljiv podatak jeste da je većina materijala donet iz Srbije.
Postoji i parohijski dom gde se potomci prvih doseljenika druže, trudeći se da ne zaborave srpski jezik.
Radujem se što ću ovoga septembra imati priliku da Beograd predstavim jednoj mladoj ženi  Smilji, koja  će po prvi put doći u Srbiju.

Šetnja

Kraljevska fontana i u pozadini gradska skupština
Zar je sve zatvoreno?
Nema kupovine, samo poziranja.
Čuveni Britanski Taxi

U samom grada, taman iza  gradske skupštine, pozorišta i biblioteke, nailazimo na deo Birminghama na vodi tj. kanala, koji su se u prošlosti koristili za transport robe. Sada je to mesto restorana, barova i turista.

Malo umetnosti
Za kraj pab i pivo!

Fotografije: Rašo C.

Da li je neko znao da kiša pada samo iz oblaka debljih od 700 metara?! Kad prebaci na 701 metar, kiša počinje. A da ti oblaci imaju i svoja divovska imena koja niko normalan ne može da upamti i zovu se “nimbostratusi” i “kumulonimbusi”. Zvuči gotovo uvredljivo za naše osetljive uši. Takođe, neko veoma učen, uspeo je da izmeri da kišna kap pada kroz vazduh brzinom od čak 3 metra u sekundi. A verovatno istom prilikom, uspeo je da uporedi razne kišne kapi, pa je zaključio da najkrupnija moguća kišna kap ima prečnik od 7 milimetara, a najsitnija samo pola milimetra. Ima nečega pomalo šašavog u tom tako konkretnom bavljenju kišom. Mislim, zamislite samo te dane koje su naučnici provodili mereći prečnike kišnih kapi. ..Zvuči kao čista umetnost.

Čista romantika

A, u stvari, kiša i jeste jedna od najpopularnijih prirodnih pojava u umetničkim krugovima, za naučne nemamo toliko dokaza. Njena reputacija u filmovima, pesmama, atmosfera koja bi imala potpuno drugi ukus i boju da kiša nije rondala, pljuštala ili rominjala, fotografije pokisle dece, zaljubljenih ili nezaljubljenih parova, poljubaca, golih žena i dalekih predela… sve to, a i mnogo više od toga, uvećava važnost njene uloge u našim običnim životima.
Poklonite minut ovom spot koji se osvrće kišu u filmovima pod imenom “Tribute to Rain in Film”. O tome pričamo.

LINK DO SPOTA: Tribute to Rain in Film

Čekajući kišu

Čak i ako niste umetnička duša i nekako uspeva da vas omaši poetično-romantični uticaj kiše, onda vas možda animiraju njene mitske osobine i magijski obredi kojima je bila dozivana u minulim vekovima.
Taj ćudljivi slovenski bog gromovnik Perun koji kišu “daje” ili “uzima”, na najkonkretniji način remeteći život ljudi i osujećjući im planove vezane za hranu i tok života – nekada je imao prioritet nad svim ostalim Bogovima i svim ostalim verovanjima. Na potpuno različitim delovima planete (i Indijanci i ovi naši) ljudi su podnosili žrtve i pokušavali da se umile nekom svom Bogu moleći ga za koju kap kiše bez koje život kopni i nestaje u bukvalnom smislu.
Kada su na našim predelima ljudi primili hrišćanstvo, nisu u potpunosti odbacili kult boga Peruna, već su potom njegove moći pripisali Svetom Iliji.
Svi zamo za čuvene dodolske pesme o kojima smo nešto malo učili na časovima srpskog jezika još u osnovnoj školi. I negde kroz maglu, sećamo se dodola i obreda dozivanja kiše.
Isti takav obred postojao je i kod germanskih naroda, Slovena, Indijanaca, a postaojao je i u Africi. A temelji se na imitativnoj magiji koja se izvodi tako što se padanje kiše iz oblaka predstavlja prskanjem vode, a grmljavina udaranjem predmeta o posudu. U obredu su se koristile raznvrsne biljke i grančice određenog drveta za koje su ljudi verovali da ima magijsku moć. Naravno, koristila se i voda kako bi njenom upotrebom asocirali na kišu.

Srbijanske dodole

U našoj Srbiji, devojke koje su prizivale kišu bile su dodole. To su zapravo bile devojčice između osam i dvanaest godina, na pragu puberteta i nevine. U toku obreda bile su nage, a golo telo im se obmotavalo i prekrivalo raznim lišćem i cvećem. Na glavi dodola nosio se venac sačinjen od trava, žitarica, vinove loze i grančice hrasta koji je po indoevropskom verovanju drvo boga gromovnika. Na taj način devojčice su se potpuno preoblačile u bilje i postajale su deo prirode.
Dodola se kretala slobodno po selu zajedno sa devojkama koje je horski prate i pred svakim domaćinstvom obred se izvodio tako što ona peva stih po stih, a devojke uglas pripevavaju “oj dodo, oj dodole”. U toku pevanja, dodola igra i okreće se u krug, a nakon što otpeva pesmu, domaćica je poliva vodom.
Taj običaj prizivanja kiše napušten je polovinom XIX veka, dolaskom Turaka na Balkan. A razvijanjem društva u XX veku i masovnim migracijama ljudi iz sela u gradove, obred je gotovo išćezao.

Moderne dodole

Neki pamte da su se dodole ponovo prošetale pre dve godine centrom Niša. Taj događaj je bio ispraćen medijski iako nije bio posebno “organizovan”.
Po samom centru Niša, od Tvrđave, preko Obrenovićeve, pa do Kazanadžijskog sokačeta, prošetale su dodole, pevale su, igrale, a pratili su ih drugovi sa gitarama.
Ljudi su različito komentarisali, jedna žena je rekal da zna da su tako ranije devojke dozivale kišu, ali joj se ove savremen dodole baš sviđaju i zbog njih je ostala duže u gradu. Najinteresantnije je da su dodole uspele i da je sutradan kiša zaista i pala! O okupljanju dodola organizatorka Milica Vučković, učesnica, objasnila je da je putem Fejsbuka pozvala sve zainteresovane, verujući da se niko neće prijaviti. Ipak, čim je videla da se društvo okuplja, izašli su na ulicu. Drug s gitarom je dodao da su im njih dvojica s gitarama podrška, a da je puno devojaka bilo iz hora “Branko” iz muzičke škole i da su se svi vrlo brzo pronašli kao i da se dobro zabavljaju.

A vi, kako ste?

Najpraktičnijom stranom kiše bavimo se svi, bez obzira na senzibilitet. Svima nam je potreban kišobran, adekvatna obuća i razuman plan koji će vreme koje provodimo na ulici dok kiša pada svesti na minimum.
Poznato je da u danima velikih psiholoških tenzija kiša postaje “prokleta” isto onoliko koliko je bila “sveta” u vekovima pre.
Kada se planovi lepih događaja kao što su venčanja ili rođendani na otvorenom pomeraju ili otkažu zbog Njenog Veličanstva Kiše – svi se osećaju bespomoćno iznervirani, a naročito ukoliko je to prouzrokovalo i novčani gubitak.
Kada napokon operete prozore u kući ili auto, a kiša sutradan padne – imate osećaj kao da ste predmet neke nonšarlantne sprdnje.
Kada danima nosite kišobran jer su metorolozi najavili kišu, a onda ga napokon ostavite kod kuće jer kiše nema ni od korova, budite uvereni da ćete završiti mokri kao miš, ubeđeni da se oblak s kišom fiksirao samo iznad vaše glave kao u nekom smešnom crtaću.

A kako godine odmiču, pojavljivanje kiše se odražava i na vaše zdravlje, pa znate da će se vreme menjati zbog raznih bolova koji vam svojim sevanjem najavljuju padavine. Nije naročito prijatno, ali je zgodno i na kraju je i vrlo prirodno jer smo i mi deo činjenja Majke Prirode pa je povezanost podrazumevajuća.
U toj čitavoj ekipi vremenskih nepogoda – kiša je, osim u ekstremnim slučajevima, jedan prihvatljiv element koji svojim prisustvom značajno doprinosi doživljaju naših dana ili naših događaja.
Na primer, nije naučno dokazano, ali je sasvim evidentno, tuga se podnosi lakše i prirodnije ukoliko napolju ronda dosadna kiša bez namere da stane. Na tu temu je toliko umetnika zablistalo kada je reč o kišnoj temi.
Kada ste udavljeni u neraspoloženju, a zaglavljeni u idiličnom, sunčanom danu, okruženi magnolijama i zelenilom – praktično se ne rimujete sa stvarnošću i zbog toga se osećate još lošije, ako je to u tom trenutku uopšte moguće. Tada vam može pomoći aktiviranje sajta RainyMood, probajte.
U ovim aprilskim danima kada smo svi željni sunca i lepog vremena, kiša ili bog Perun lično, komplikuju nam organizaciju i remete lepotu neradnih dana i raspusta.
Ova priča o kiši nema “bogznakakav” zaključak jer je kiša tema večnija od svih nas. Odluka da je prihvatimo i prestanemo da joj se opiremo može da nam donese olakšanje.
Promena fokusa na biranje kišobrana ili šarenih gumenih čizmi, a biranje kabanica i da ne pominjemo…inspiriše na neki novi tekst i neku novu temu…što i nije loše jer napolju kiša ne prestaje da pada već dva dana…

LINK DO SPOTA: Singing In The Rain

PS. U duhu ove teme, obavezno pročitajte sjajan tekst:  KIŠOBRANOlje Broćić u rubrici “Vreme uživanja” časopisa VREME.

Napisala: Slučajno Domaćica

Jedini prostor koji trajno nastanjujemo, bez obzira na promene mesta boravka, jeste – naše Telo. Svuda ga sa sobom nosimo. Na njemu se vide sva naša duševna stanja; bezvoljnost, poletnost ili snaga…
Onaj koji ume da gleda – on vidi. Nailaze na to i lekari – na povređene Duše koje im dolaze žaleći se na bolove u svom Telu.
Reč je o simptomima koje medicina naziva „psihosomatskim“. Ova složenica dolazi od dve reči – „psihe“ – što označava „dušu“ i „soma“ što označava telo. Karakteristika psihosomatskih problema jeste u tome da je „duša“ ta koja uzrokuje ili održava problem.

U ovakvim stanjima Telo oseća bolove, baš kao i u organskim. Međutim, ljudi koji pate od depresije, anksioznosti ili uporne glavobolje često se suzdržavaju da potraže pomoć jer smatraju da su, na neki način, sami „krivi“ za svoje patnje. Ili, smatraju da im niko neće verovati kroz šta prolaze jer su svi medicinski nalazi uredni.
Napetost, nesanica, strahovi, osećaj krivice i griže savesti često iniciraju telesne tegobe. Neretko su pravi uzroci ovakvih simptoma veoma specifični i teško uhvatljivi, i zbog toga je potrebno kombinovati terapiju Duše i Tela.

Hipnoterapeut Brajan Roet tvrdi da „ veza između uma i tela igra ključnu ulogu u velikom broju oboljenja“. I dodaje – da, „ako smo svesni te činjenice i ne stidimo se prihvatiti je, onda se nalazimo na najboljem putu ka ozdravljenju“.

Dobar način da to ostvarimo jeste da očistimo svoj Duh od svih zaostalih, a štetnih sadržaja, i da zaista nastanimo svoje Telo – Ovde i Sada.

Gordana Medić – Simić,
Prof. filosofije, NLP Business Practitioner, Life coach – clearing method

Čuvenom Miltonu Eriksonu, hipnoterapeutu, jednog dana je došao vidno uznemiren klijent. Pretrpeo je veliki stres na poslu i izgledao je potpuno slomljeno, beznadežno. Ramena su mu bila spuštena, a celo telo pognuto, kao da nosi nevidljivi teret. Erikson mu je rekao da ne može odmah da ga primi na sesiju.

Predložio je ovom poslovnom čoveku, da se, dok čeka na sesiju, prošeta oko bloka gde se nalazi ordinacija i da dođe za dvadesetak minuta. Klijent je bio iznenađen neobičnim zadatkom koji je dobio od svog terapeuta: Bilo je potrebno da izbroji tačan broj antena na krovovima bloka zgrada koji je trebalo da obiđe!

Kada je prošlo dvadeset minuta, Erikson je primio klijenta na sesiju. Pred njime je sada stajao isti čovek, ali u mnogo boljem stanju. Već je razmišljao o rešenjima problema u kojima se našao…

U čemu je tajna ? U antenama, naravno. Kao što je uznemiren duh povukao telo u grč, tako je uzdignuto telo podiglo duh u zdravije stanje. Čovek koji korača uspravljene glave ne može se dugo osećati loše – pokrenuti su procesi u telu koji utiču i na stanje duha. Milton Erikson je to dobro znao. Sada znate i vi. Osvestite telo. Neka telo povede duh.

Dakle –„uspravite se, kao da želite da porastete…“

Gordana Medić – Simić, prof. filosofije
life coach