Tag

vlazan hleb

Browsing

Ovo je recept za vlažan hleb koji nije tako težak kao crni hleb koji je tipičan za nemačko podneblje. Veoma je ukusan, čak i deca vole da ga jedu.

Postupak je sledeći:

U posudu sipajte 3 do 4 prsta mlake vode.
Stavite 1/3 svežeg kvasca, manje od pola kašike soli i isto toliko šećera, kao i par kapi ulja.
Promešajte i kada se sve to sjedini dodajte 4 šolje heljdinog brašna, 2 šolje ječmenog brašna i 1 šolju integralnog pšeničnog brašna.
Potom pokrite i ostavite da odstoji i naraste.
Ovakav hleb se peče prvih 10 minuta na 220 stepeni, a zatim se temperatura smanjuje na 180 stepeni još nekih 30- 40 minuta.
Pečen hleb se umota u u vlažnu krpu i ostaviti narednih 10- ak minuta da se “odmori”.

Heljdin ID

Heljdu smatraju žitaricom, iako pripada kategoriji zeljastog povrća. Ukoliko se osvrnemo na njenu hranjivu vrednost, mnogo češće bi je koristili u ishrani. Bogata je ugljenim hidratima 73%, proteinima 11,7%, biljnim uljima 2,4%.
Minerali: najviše sadrži kalijuma, fosfora, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma i gvožđa.
Vitamini: B1,B2, niacin, P ( rutin),takodje vitamina D.
Mikroelementi: jod, cink, brom.

Zdravlje i heljda

Iako spada u kisele namirnice, trebaje koristiti zbog višestrukog korisnog dejstva na naš organizam.
Heljda ima i lekovito dejstvo: smanjuje nivo šećera u krvi, smanjuje visok krvni pritisak i holesterol, smanjuje rizik od raka, utiče pozitivno na proširene vene, poboljšava memoriju, poboljšava probavu.
Za nesanicu i smirenje koristi se čaj od heljde.
A u kozmetici heljda se koristi u pripremanju maske, pilinga kao i obloga koje uklanjaju ekcem.

Malo istorije…

Heljda je ime je dobila po grčkoj reči fagus što u prevodu znači bukva, te reči pyros – pšenica. Njena domovina je centralna Azija gde se koristila još 6.000 pre nove ere i iz koje su je u Evropu preneli Saraceni u 15. veku. Francuzi heljdu nazivaju ”blé sarrasin” što u prevodu znači saracensko žito, a u Rusiji greča ili grčika što upućuje da su Grci preneli heljdu u te istočne krajeve u kojima se danas najviše uzgaja.
U našim krajevima heljda je viševekovno tradicionalno narodno jelo, a na našim prostorima zabeležen je najstariji uzgoj heljde u Evropi, još oko 4.000 p.n.e.
Nekada je, uz krompir, bila osnovna seljačka hrana, budući da je vrlo jednostavna za uzgoj jer uspeva na siromašnoj, jako pjeskovitoj zemlji s dosta vlage.