Na trećem Kongresu mira “Misterija ženstvenosti”, održanom početkom meseca u Beogradu, imala sam priliku da učim od dr Vladete Jerotića, dr Ridigera Dalkea, Pradipa Daruke, Vlade Ilića, Devi Rade Raget i mnogih drugih psihoterapeuta i ljudi koji se bave mestima susreta Duše i Tela.Sve je bilo u skladu sa motivom – podeliti svoja iskustva sa drugima, upoznati ih sa novim konceptima za prevazilaženje kolektivnih i individualnih trauma. Mogo sam naučila, htela da podelim s vama…

Tada nisam ni slutila da ćemo se uskoro ponovo naći usred jedne velike, kolektivne traume, satkane od mnoštva ličnih patnji i gubitaka. A, evo – voda nosi svašta, potapa identitet ljudi, njihovu imovinu, odlazi sve sa čim su se poistovećivali.

Preplavljeni osećanjima, jedni drugima prepričavamo, projektujemo dešavanja u budućnost, a tako raste strah, pronosi se panika, a negativna osećanja nas blokiraju.

“Rešenja su uvek na individualnom nivou” – sećam se reči jednog od predavača na Kongresu.

U ovakvim trenucima, trebalo bi da činimo šta možemo – da zavežemo, podignemo džak, odnesemo pomoć u prihvatni centar, ponudimo psihološku ili neku drugu pomoć.

U momentima velikih tragedija, budimo na strani sila konstrukcije, a ne destrukcije. Prvenstveno u domenu vlastitog reagovanja: prevaziđimo šok, pratimo samo informacije vezane za ono što je potrebno da znamo, zaštitimo sebe od prepričavanja I samozastrašivanja…

Ne razarajmo sebe i svoje bližnje negativnim osećanjima, pokrenimo se. Dobro je videti koliki su ljudi spontano krenuli da naporno rade kako bi svojim doprinosom nadvladali rušilački silu…To je odlika zdrave reakcije na problem, na pretnju.

Čovek postaje bespomoćniji ako sebe takvim smatra. Ipak, nismo bespomoćni. Naročito ako u svojim naporima imamo emotivnu podršku i dobru strategiju, da uspostavimo Celovitost Duše i Tela.

Voda će odneti šta nosi, mulj ćemo očistititi, a potrebno je, veoma, da čistimo i svoje traume. To je očima nevidljiva voda u nevidljivom mulju naše Psihe.

Ali, kao što piše u “Malom princu”:

“Čovek samo srcem dobro vidi. Važno je očima nevidljivo…”

“Nevidljivi” i “vidljivi” svet često se međusobno prepliću, a jedan odražava drugi. Upravo kao što Telo i Duša jedno drugo nose i podržavaju. Zato, kada Duša pati – pokrećemo Telo. Pomažemo drugima, pomažemo sebi…

Gordana Medić – Simić
Prof. filosofije, NLP Business Practitioner, Life coach – clearing method

Author

Write A Comment