Ako ovih dana osećate teskobu usled nekog neobjašnjivog pritiska, to može biti i zbog gužve na kalendaru.

Naime, ako se čak i umereno šetkate po vilajetima Interneta, sigurno je do vas dolepršala informacija da je juče bio Svetski dan sreće, kao i Nacionalni dan borbe protiv raka dojke, zatim Svetski dan bez mesa, a počelo je i Njegovo Veličanstvo Proleće. Dakle, jedan vrlo ozbiljan datum s kravatom i aktn tašnom, pomalo ošašavljen zbog oficijelnog nivoa sreće koji mu pripada sledom zvaničnih okolnosti.

Današnji dan je UNESCO proglasio Svetskim danom poezije, takođe ovo je Dan šuma i drveća, ali je i Dan kojim se obeležava Daunov Sindrom. Iako i ovaj dan nosi ponosito nekoliko titula, nije toliko uštogljen, ali je opet sasvim dovoljno važan.
Sutra je, ako niste znali – Svetski dan vode. A možda je i rođendan nekome ko vam je važan.
I svako sledeće sutra ima svoje zvanje i značenje. Kako lično, tako i opšte.

Ta kolektivna svesnost koja je nam se uselila na kalendare, prilično već krcate rođendanima, godišnjicama, ličnim jubilejima i parastosima, s jedne strane nam pomaže da pripadamo tom čuvenom „mi“ – kada svi zajedno nešto obeležavamo ili svi zajedno na nešto mislimo – a s druge strane nas napada i opterećuje dodatnim neophodnim „korektnim“ obrazcima.
U opštoj pomami da namirimo sve probleme društva pažnjom i svesnošću na elementarnom nivou, ne znamo tačno kad, ali ima tome dvadesetak i kusur godina – počelo se sa imenovanjem dana i nedelja. Pritome, ne mislimo na dane inspirisane određenim političko-istorijskim ili religijskim kontekstom.
Ovom prilikom govorimo o datumima koji nose neke titule kao što su : Dan pešačkih prelaza, Dan ptica selica, Dan pasa vodiča ili Nedelja laboratorijskih životinja. Tu je i Svetski dan borbe protiv Koka-kole, Dan ženskog razoružanja, Dan za mir i molitvu. Osim Dana šuma, imamo i Dan prašuma, a imamo i Dan slavljenja on-lline života (OneWebDay) kao i Dan šišmiša.
Ukoliko bacite pogled na internacionalne kalendare, bićete iznenađeni – svaki dan ima jedan, a poneki i nekoliko razloga zašto je važan, drukčiji i zapravo – praznik.

Neki će vam zvučati kao potpuno blesavljenje, drugi će vas istinski podsetiti na neki lični aspekt (to im je valjda i bazično funkcija). Pitaćete se da li se to čestita ili je obeležavanje samo izraz kojim se suptilno odrađuje društvena obaveza, bez posvećenosti i fokusa.
Kako se stvari na našoj planeti usložnjavaju svakoga dana još malo više, postoji stanovita opasnost da će ta neka apstraktna komisija u Ujedinjenim Nacijama ili UNESCO jednog trenutka osetiti da je kalendar jednostavno – prepunjen. Nema više mesta! Svaki dan će s ponosom biti dan nekoliko važnih pojmova ili stvari, ako tome pridodamo i ostale praznike, prostora će ponestati.
Kao što se vidi i na današnjem primeru, nije lako istovremeno obeležavati Dan šume i drveća i Dan Daunovog Sindroma. Mada se kreativno i putem asocijacija – uvek može povezati sve sa svačim.
Možda je upravo to i pedagoška ideja vodilja ljudima koji izmišljaju internacionalne i nacionalne važne datume. Pokušaj da se protrese ustaljeni misaoni tok prosečnog stanovnika koji sluša radio, gleda televiziju ili visi na Internetu.

Tako nešto (nešto baš dobro, u stvari) desilo se i sa pesmom Pharrell Williams „Happy“ – koja je ostala prava himna dobrog raspoloženja i Međunarodnog dana sreće, a zapravo je snimljena za potrebe filma „Grozan ja 2“ (“Despicable Me 2”). Williams je za ovu pesmu napravo neobičan, interaktivni spot koji traje čak 24h i u kome učestvuju prolaznici, plesači, glumci… Spot počinje sa snimkom Pharrella koji tapše i šeta parkingom i tržnim centrom, a pridružuju mu se prolaznici i posmatrači, nastavljajući pesmu i šetnju po Holivudskom bulevaru slavnih, vozeći se kolima ili džogirajući. Iako pesma traje 4 minuta, emitovana je 360 puta za redom, za vreme trajanja spota.

Inspirisani Williamsom, usledio je odgovor – ljudi širom sveta snimili su svoju verziju interaktivnog spota s njegovom pesmom slaveći ples i pesmu kao jednostavan jezik sreće koji svi govorimo. A UN su dobili savršenu himnu za svoj 20.mart, bez da su o tome i maštali. Pogledajte neke od gradova koji su dali svoj doprinos, a među njima je i Beograd.

TAHITI

BUDIMPEŠTA

AMSTERDAM

LONDON

MOSKVA

RIM

BEČ

BEOGRAD

Ako se ovako nastavi i svaki dan polako, shodno temi, dobije svoju himnu, svoju umetnost, svoju posebnu notu zbog koje će nam biti mio&drag, polako, kroz tridesetak godina, živećemo u izmišljenom oblaku ljubavi i ritma slaveći i Dan zebre i Dan hlebnih mrvica.
A sede glave iz komisije očinski će nas posmatrati, zadovoljni što su uz pomoć tako jedne jednostavne alatke, kao što je kalendar – od nas napraviti srećne ljude i zelenu planetu. E sad ako im to nije bio cilj…, šta je drugo?

Piše: Slučajno domaćica

Author

Write A Comment