Toliko toga stane u mesec septembar. Trebalo bi više od jedne putne torbe, a i ona bi bila malo.
Dolazak sa letovanja, kraj raspusta, početak školske godine, nove knjige, ranac, cipele, uzburkane emocije, kako dečije tako i nas odraslih, rođendan moje starije ćerke Jane i njene drugarice Ane (zajedno su ga proslavile) zimnica, učestvovanje Like Pilatesa na Lady Sensa Fairy ispred TC Ušća, i mnogo toga pride staje u septembar.
Moja draga drugarica Dragana, mi je jednom prilikom rekla, meni godina počinje u septembru. Ja sam je pogledlaa čudno, a ona mi je objasnila.
Sada, posle nekog vremena, objašnjenje mi ne bi bilo potrebno jer sam shvatila da i ja pravim mnoge planove i mnogo toga počinjem sa gospodinom Septembrom.
Mada je prošao, a ja nisam ništa pisala, imam želju da ga pomenem jer mi je proleteo, prosto protrčao. Od njega mi je ostao ajvar koji sam u divnom druženju sa sestrama, tetkom, decom i još nekim dragim ljudima u prelepom zelenilu van grada spremala.
Ne želim da se hvalim jer ja ga redovno od svekrve dobijem, ali nekada se desi, svake prestupne godine i po nekog septembra da i ja zasučem rukave.Tada se setim detinjstva i velikog crnog pleha ispred kuće kada smo sa mamom pekle papriku.
U nozdrvama osetim taj miris kako se uvlači u hodnike nosne šupljine. Osećaj topline, ne tuge. Ne patetišem, ne brinite. Ovo je priča o ajvaru i druženju.
Ovoga puta dok smo pekli papriku, neki su je ljuštili, treći mleli na mašini za meso od komšinice Dace, koja za te svečane trenutke kruži od kuće do kuće, dajući danak čuvenom ajvaru. Dok se dim uvijao u naše kose, a sok od paprike urezao u nokte, deca su se igrala i na trenutke pomagala osećajući važnost da budu deo procesa pravljenja ajvara, mada retko ko od njih i jede taj čuveni proizvod.
I ako očekujete neki zaplet, njega nema.
Rezultat su pune tegle i nasmejano srce.
Prijatno!
Dolazak sa letovanja, kraj raspusta, početak školske godine, nove knjige, ranac, cipele, uzburkane emocije, kako dečije tako i nas odraslih, rođendan moje starije ćerke Jane i njene drugarice Ane (zajedno su ga proslavile) zimnica, učestvovanje Like Pilatesa na Lady Sensa Fairy ispred TC Ušća, i mnogo toga pride staje u septembar.
Moja draga drugarica Dragana, mi je jednom prilikom rekla, meni godina počinje u septembru. Ja sam je pogledlaa čudno, a ona mi je objasnila.
Sada, posle nekog vremena, objašnjenje mi ne bi bilo potrebno jer sam shvatila da i ja pravim mnoge planove i mnogo toga počinjem sa gospodinom Septembrom.
Mada je prošao, a ja nisam ništa pisala, imam želju da ga pomenem jer mi je proleteo, prosto protrčao. Od njega mi je ostao ajvar koji sam u divnom druženju sa sestrama, tetkom, decom i još nekim dragim ljudima u prelepom zelenilu van grada spremala.
Ne želim da se hvalim jer ja ga redovno od svekrve dobijem, ali nekada se desi, svake prestupne godine i po nekog septembra da i ja zasučem rukave.Tada se setim detinjstva i velikog crnog pleha ispred kuće kada smo sa mamom pekle papriku.
U nozdrvama osetim taj miris kako se uvlači u hodnike nosne šupljine. Osećaj topline, ne tuge. Ne patetišem, ne brinite. Ovo je priča o ajvaru i druženju.
Ovoga puta dok smo pekli papriku, neki su je ljuštili, treći mleli na mašini za meso od komšinice Dace, koja za te svečane trenutke kruži od kuće do kuće, dajući danak čuvenom ajvaru. Dok se dim uvijao u naše kose, a sok od paprike urezao u nokte, deca su se igrala i na trenutke pomagala osećajući važnost da budu deo procesa pravljenja ajvara, mada retko ko od njih i jede taj čuveni proizvod.
I ako očekujete neki zaplet, njega nema.
Rezultat su pune tegle i nasmejano srce.
Prijatno!
 |  |
Solunar i paprike
Deca u akciji ajvar
Tekst: Nađa Hadžistević
Fotografije: Jana Hadžistević i Nađa Hadžistević
Fotografije: Jana Hadžistević i Nađa Hadžistević
RSS Feed